Boravišnu taksu plaća lice za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za smeštaj, izvan svog prebivališta. Ovako je ova naknada definisana u članu 103. Zakonu o turizmu koji je usvojen 13.maja 2009.godine. Istim zakonom, a u članu 104. je definisano da visinu boravišne takse određuje lokalna samouprava, koja je i primalac ove naknade. Odredbe zakona vezane za boravišnu taksu pogledajte ovde, dok ceo zakon možete pogledati ovde.
Što se tiče opštine Čajetina boravišna taksa je 27.februara povećana za 20% sa 100 na 120 dinara. Odbornici Skupšine opštine Čajetina su ovu odluku doneli na 8.sednici koja je održana 14.februara, a to je bila 15. tačka dnevnog reda. Odluka je stupila na snagu 27.februara 2013.godine.
Činjenica je da se boravišna taksa nije menjala dugo i da je iznos od 100 dinara objektivno gledano za poslednjih osam godina drastično obezvređe. Bankari tvrde da je za ovaj period kumulativna inflacija u Srbiji iznosila 93%, što znači da ono što je tada vredelo 100 dinara danas vredi samo 7 dinara. Ako se priča o borvišnoj taksi gleda iz ugla inflacije povećanje ove takse je opravdano.
S druge strane, ako se prati konkurenicija situacija sa boravišnim taksama početkom marta je bila sledeća: Stara planina – 70 dinara, Kopaonik 100 dinara, Beograd 135, Novi Sad 125 i Palić 109 dinara. I u ovom pogledu Zlatibor se ne razlikuje od konkurentskih destinacija.
Opština Čajetina je u periodu od 2007.godine do 2012.godine bužetom planirala sledeće prihode od boravišne takse:
2007.godina -planirano 32.000.000 – plan za 2007.godinu
2008.godina – planirano 35.300.000 – plan za 2008.godinu
2009.godina -planirano 50.000.000 – plan za 2009.godinu
2010.godina – planirano 41.500.000 – plan za 2010.godinu
2011.godina – planirano 40.100.000 – plan za 2011.godinu
2012.godina – planirano 50.000.000 – plan za 2012.godinu
Po analogiji ako bi se uzeo budžet iz 2012.godine, u 2013.godini bi trebalo da se slije 60 miliona dinara (umanjeno za januar i februar kada je taksa naplaćivana po 100 dinara).
No, ono što može biti zabrinjavajuće su podaci zavoda za statistiku o turističkom prometu za decembar 2012. i januar 2013.godine. Statistika govori o da je u decembru bilo manje bilo za 26% manje dolazaka, a da je broj noćenja smanjen za 0,5%. Kada su u pitanju domaći gosti broj dolazaka je smanjen za 28%, ali na sreću broj noćenja se samo blago smanjio za 4%. Kada se pogledaju podaci za januar situacija je već nešto drugačija broj dolazaka je manji za 16%, a broj noćenja za 11%. Kada su u pitanju domaći gosti broj dolazaka je manji za 18%, a broj noćenja za 14%. Treba dodati da su inspektori Turističke inspekcije bile tokom cele zimske sezone na Zlatiboru, što bi trebalo da utiče na bolju naplatu boravišne takse. Nažalost, statistički gledano broj dolazaka i noćenja na Zlatiboru se smanjio u decembru dok je na niovu Republike došlo do povećanja broja noćenja za 4.8%. Januarska statistika na niovu republike je zabeležila za oko 10% manje dolazaka i noćenja, što je otprilike isti procenat kao i na Zlatiboru.
Ono što je važno pomenuti je da su ovo zvanični podaci, u koje su uključeni samo kategorisani smeštajni kapaciteti. Takođe, činjenica je da se u u poslednjih par godina govorilo o 12.000 nekategorisanih kreveta na Zlatiboru. Veliki broj investitora se nadao brzoj prodaji apartmana, ali kako je tržište nekretnina stagniralo svi su se preorjentisali na izdavanje. Istovremeno, propisi za kategorizaciju su pooštreni, pa su tražene građevinska i upotrebna dozvola.
Znajući da veliki broj građana nema upotrebnu dozvolu, očekivalo se da će oni za svoje objekte pribaviti ovu dozvolu. No, većina građana je u proteklih dvadeset godina, dograđivala i pregrađivala svoje objekte i naravno, dozvoljena kvadratura je uglavnom premašena. Ovo je povlačilo i potrebu za legalizacijom viška kvadrata. Veliki broj građana suočen sa ovakvom situacijom je odustao kategorisanja smeštaja.
A ne treba zaboraviti i da su cene smeštaja sa prosečnik 40 eura, u posednje vreme pale na 20 eura (dnevni zakup apartmana). U isto vreme se mora priznati da je ekonomska kriza dosta smanjila kupovnu moć potencijalnih posetilaca Zlatibora. I kada se sve sabere i oduzme, povećanje cene je opravdano, ali se postavlja pitanje ko će to platiti. Bilo bi poželjno kada bi i Opština Čajetina poput Herceg Novog objavljivala nedeljne podatke o naplaćenim boravišnim taksama i broju registrovanih gostiju.
Zaključak je jasan boravišna taksa je povećana, ali je neće plaćati svi, pa će povećanje takse plaćati oni koji su i do sada redovno uplaćivali boravišnu taksu. Ovo će naravno legalne izdavaoce dovesti u neravnopravan položaj, jer njihov smeštaj će u svakom slučaju biti skuplji za 240 dinara od nelegalnog (za dve odrasle osobe). A ako se pogleda da se trenutno apartman za dve odrasle osobe izdaje za 15 eura, stvari postaju jasnije. Legalan izdavalac koji koji u cenu od 15 eura uračuna i boravišnu taksu u suštini apartman izdaje za oko 12,5 eura.
