Na današnji dan 1835.godine Skupština kneževine Srbije je usvojila prvi ustav u istoriji Srbije, kao i na prostoru bivše Jugoslavije. Ustavni tekst je podeljen u četrnaest glava, sa ukupno 142 člana. Najveći deo (32 člana) je posvećen Državnom savetu i njegovoj organizaciji, zatim sledi deo (Glava pet – 30 članova) koji je posvećen Knezu a treći je po veličini deo koji govori o ljudskim pravima (Glava 11 – 24 člana).
Ustav je pripremio Dimitrije Davidović, po ugledu na francuske ustavne akte, uz podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Zakonodavna i izvršna vlast pripadale su knezu i Državnom savetu, a sudska sudovima. Postojalo je i šest ministarstava na čijem su čelu bili članovi Državnog saveta.
Zakone su zajednički donosili knez i Državni savet. Knez je mogao da odbije zakon, ali ako bi ga Savet tri puta ponovio, vladalac je morao da ga prihvati. Narodna skupština nije imala zakonodavnu vlast, ali je dobila takozvano budžetsko pravo, što znači da porezi nisu mogli da budu uvedeni bez njene saglasnosti, niti je država mogla da se zaduži.
Posebno je važno reći da su ovim aktom regulisana i ustavna prava građana u glavi “Opštenarodna prava Srbina” gde je garantovana jednakost pred zakonom, sloboda kretanja i rada. Niko nije mogao da bude kažnjen ako kazna nije predviđena zakonom. Niko nije mogao da bude držan u zatvoru duže od tri dana, a da mu se ne saopšti zbog čega je zatvoren.
Ovakav Ustav, kao odraz tekovina Francuske revolucije nije mogao biti dugog veka. Turska, Austrija i Rusija nisu blagonaklono gledale na ovaj ustav, a to je išlo na ruku i knezu Milošu koji je želeo da zadrži neograničenu vlast tako da je Ustav, poznat kao Sretenjski ukinut 17.marta.
Kompletan tekst ustava možete ovde.
